Рачунарска школаМД "Архимедес", као специјализовани центар за љубитеље математике и рачунарства, има бројне и обимне активности на више сектора: популаризација математике, рачунарства и науке уопште; непосредни рад са ученицима у оквиру своје "Школе младих математичара" (сталне школе - током школске године, летње и зимске школе); математички турнири; стручни скупови наставника; набавка књига и часописа (специјализована библиотека); сопствена издавачка делатност (приручне публикације за ученике и наставнике); организациони, информационо- документациони, технички и други послови.
МД "Архимедес" своје активности спроводи континуирано већ 36 година и радећи у веома тешким условима, по оцени стручне јавности, постигао је изванредне резултате. Међутим, још увек није у систему сталног финансирања од стране друштва.
За разлику од већине сличних организација, које организују углавном само смотре и такмичења ученика крајем школске године, све "Архимедесове" активности се одвијају континуирано током целе године, а такмичења и смотре су само завршница тог рада.
Учешће младих у "Архимедесовим" активностима, нарочито оним које се одвијају организовано током целе школске године, даје веома добре резултате.Неки познати "Архимедесовци"У ред славних "Архимедесоваца" из прве "Архимедесове" декаде (1974-1983) спадају Никола Миљковић (који је за две године завршио студије математике и електротехнике), Мирјана Спасојевић (која је такође за две године дипломирала на Математичком факултету у Београду), Милош Арсеновић (који је докторирао на Универзитету у Берклију, сада је професор на Математичком факултету у Београду и сарадник "Архимедеса"), Младен Деспић (дипломирао и докторирао на Универзитету у Берклију) и други.
Један од правих талената, поникао у "Архимедесу" у другој декади (1984-1993), је и Ранко Лазић, оксфордски геније, који је у "Архимдесовој" школи био од четвртог разреда основне школе до одласка у Енглеску 1991. године (после другог разреда Математичке гимназије). Докторирао на Универзитету у Оксфорду и сада је професор у Варвику (Енглеска).
Најуспешнији "Архимедесовци" из друге половине друге декаде и прве половине треће декаде (тј. у периоду 1992-1999) свакако су: Ђорђе Милићевић, Марко Стошић, Јелена Спасојевић, Душан Ђукић, Иван Матић, Никола Петровић. Били су редовни ученици Математичке гимназије у Београду, сада дипломирани математичари, сви на раду у иностранству на престижним универзитетима или институтима (највише у Америци).
Међу посебно успешнима у другој половини треће декаде (2000-2004) свакако су: Владимир Лазић, Татјана Симчевић, Миливоје Лукић, Милан Новаковић, Александар Пејчев, Марко Радовановић и други. Они су из плејаде успешних ученика Математичке гимназије у Београду, за које се својевремено говорило да су претплаћени на награде, али су такође били и полазници "Архимедесове" математичке школе (Олимпијска група)
У првој половини четврте декаде (2004-2009), њиховим стопама пошли су Урош Рајковић,Ђорђе Баралић, Игор Кабиљо, као и данашњи "Архимедесовци", такође редовни ученици МГ: Марија Јелић, Владимир Николић, Душан Милијанчевић, Лука Милићевић, Теодор фон Бург, Михаило Цекић, Вукашин Стојисављевић и др.Најуспешнији студенти"Архимедесовци" су међу најуспешнијим студентима на свим факултетима. Студенти генерација на Математичком факултету у Београду током последњих неколико година били су искључиво бивши "Архимедесовци" - пре уписа на факултет полазници "Архимедесове" школе младих математичара (АШММ): Ђорђе Милићевић, Марко Стошић, Иван Матић, Владимир Лазић, Татјана Симчевић, Миљан Бракочевић, Миливоје Лукић, Маја Етински Већина њих су из специјалне Олимпијске групе у оквиру АШММ која ради још од почетка школске 1997/98. године.
Успеси ученика на такмичењимаНосиоци награда и других признања на разним математичким такмичењима и конкурсима у великом броју су "Архимедесовци". Наравно, они су редовни ученици разних основних или средњих школа (међу средњим школама првенствено је то Математичка гимназија у Београду), али су додатно учили код "Архимедеса", тј. били су у "Архимедесовим" школама младих математичара (посебно у његовој "Олимпијској групи") или су учествовали у неким од истраживачко - такмичарских активности (па и о трошку "Архимедеса", као што је Meђународни математички Турнир градова). На свим математичким такмичењима и то оним која није организовао "Архимедес", "Архимедесовци" су били веома успешни. Нека то илуструју примери из последњих 12-13 година, првенствено са републичких, савезних и међународних такмичења (из ранијег периода нема прецизних података). На нижим ступњевима такмичења ти успеси су и већи. Подаци су узети из "Архимедесове" документације и званичних извештаја са такмичења. Већим делом су објављени и на сајту Друштва математичара Србије. Због ограничености простора, имена носилаца награда наводимо само код међународних такмичења (не увек: ако су иста на БМО и ИМО). Успеси на "Архимедесовим" такмичењима (Математички турнир ОШ и СШ, Мислиша, Дописна математичка олимпијада) наводе се у извештајима са тих такмичења (видети на нашем сајту: Такмичења).
* * * Сва поменута признања дар су "Архимеседу" за његових 36 година успешног рада са љубитељима математике. На жалост, ништа од напред реченог се, по правилу, и не помиње приликом представљања успешних ученика - такмичара у медијима или њиховим матичним школама. На пример, за многе успешне средњошколце не помиње се да су били одлични ђаци и освајали награде на математичким такмичењима и пре доласка у средњу школу (тј. у основној школи), а камо ли да су своје математичко знање обогаћивали и у "Архимедесовим" математичким школама или другим сличним институцијама.
А чињеница је да је и "Архимедес" бар мало допринео тим успесима.